Može se koristiti i u vojnoj i bezbednosnoj službi, jer se ovaj pas ne plaši buke, neprijateljskog ponašanja, tačno i nepokolebljivo izvršava komande napada i odbrane. Sve ovo sledi iz njegove ogromne poslušnosti, odnosno podložnosti dresuri, koju su potvrdili profesionalni dreseri i vlasnici koji sami mogu uspešno da dresiraju psa. (skraćenica za srpski odbrambeni pas) je veran i dobronameran pre
ma porodici sa kojom živi i pogotovo je odan vlasniku koji ga hrani i provodi vreme sa njim. Ovi psi su veoma staložene naravi u uobičajenim okolnostima, jer voma dobro procenjuju okolnosti i donose pravilne odluke. je veoma nepoverljiv pas prema nepoznatim osobama i nije rad za nova upoznavanja, pogotovo ako u mladosti nije bio puno mažen i hranjen od strane nepoznatih osoba. Njegovo masivno, ali atletski građeno telo sa jakim čeljustima odvraća svakog od loših namera prema njegovom vlasniku ili teritoriji koja mu je poverena na čuvanje. U dvorište u kome žive on i njegov vlasnik može se ući samo uz prisustvo vlasnika. se pokazao kao idealan porodični pas, bez problema se ponaša u šetnji (na ulici, po parkovima...), nije pas koji izaziva nevolje. Ignoriše prisustvo manjih pasa, a velike pse oprezno posmatra u nameri da zaštiti sebe i vlasnika. Veoma zaštitnički je nastrojen prema vlasniku i njegovoj porodici i zna da istrpi neodgovorno i nespretno ponašanje male dece. ce prvo regovati potmulim režanjem, a zatim sve jačim i jačim prodornim lavežom. Ukoliko se ova upozorenja ignorišu, ovaj pas će brzo i snažno napasti. Reakcija ovih pasa na negativan nadražaj je oštra i silna, i kada dođe do situacije da S.O.P. mora da dejstvuje on se nikada nece prvi povuci iz tog sukoba bez obzira bio to čovek ili neka životinja. je veoma poslušan pas, izvršava sve naredbe svog vlasnika (osoba koja ga hrani, izvodi u šetnju...) i dresuru nije potrebno ponavljati. se odlikuje velikom prilagodljivošcu na sve vremenske uslove.To su veoma zdravi psi, žilavi i otporni na mnoge bolesti i hladnoću (posebno primerci sa dlakom srednje dužine) , što je postignuto pravilnom i pažljivom selekcijom i ukrštanjem.Veoma se retko razboljevaju i nisu česti gosti kod veterinara.Do sada nije primeceno da ima naslednih i čestih srčanih, bubrežnih ili koštanih problema. Kučke nemaju probleme pre, tokom i posle štenenja i često se dešava da okuce više od 15 štenadi. Ženke su dobre majke, veoma požrtvovane i zažtitnički raspoložene, tako da se štenci ne mogu videti bez prisustva vlasnika, a kuja se mora skloniti. Štencima u prvih desetak meseci treba davati Ca (kalcijum), jer ovi psi veoma brzo rastu i dostižu visinu odraslog psa (oko 60cm – 75 cm), već sa 6 meseci. Uprkos veličini i velikoj potrebi za kretanjem i igranjem može se držati u stanu, naravno, uz duge i česte šetnje. Ishrana psa nije problematična jer nisu probirljivi. Odraslom psu je potrebno do dva obroka dnevno (ukupno 1kg до 1,5кг hrane), a mladim psima češći (5,4), ali manji obroci čiji se broj postepeno smanjuje sa starenjem. NASTANAK RASE
Želja Nenada Gavrilovića nije bila da se stvori nova rasa pasa, vec da se rekonstruiše jedna veoma stara srpska rasa, koja bi bila savršen pas čuvar i koja bi nadoknadila nedostatke nekih drugih poznatih rasa. I danas ima živih starih ljudi koji nam mogu posvedociti o postojanju izvornih pasa, koje možemo nazvati izumrlom srpskom rasom pasa, jer su nasledno imali ujednacene rasne odlike.Poslednji takav pas na Romaniji je uginuo 1953 godine, a na Radan planini 1960 godine. To su bili psi koji su dobijali imena po boji dlake sa kojom su se rađali, garovi, žujovi, zeljovi, šarovi. U svim planinskim krajevima koji su obilaženi, ljudi koji su do pre Drugog svetskog rata bili čobani i vlasnici tih pasa, opisivali su te pse.Kazivanja tih ljudi iz raznih krajeva su se podudarala, slagala i ukazivala na to da smo imali svoju rasu pasa koja je pod odredenim okolnostima izumrla. Postoje nagoveštaji da je ta rasa postojala još u vreme Cara Dušana (tada je pomenuta u tadašnjem zakoniku), a i puno ranije. Iz price starih gorštaka ti psi su najviše ličili na današnje rotvajlere, samo što su bili krupnijeg kostura, nešto suvlje konstitucije i viši na nogama. Vecinom su bili jednobojni, svih boja, ali i tigrasti, crni sa paležom, šareni. Godine 1981. počelo je obnavljanje te stare Srpske rase pod novim nazivom - Srpski Odbrambeni Pas ukrštanjem vukova (koje je osnivač rase Nenad Gavrilović dobio od prijatelja lovaca i odgajio) sa pastirskim psima, svuda na Balkanu poznatijim kao tornjacima, koji se mogu videti na celom balkanskom poluostrvu, Grckoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori…. Ti mešanci vuka i tornjaka kasnije su pareni sa rotvajlerom. Stvarana je još jedna linija mešanaca – napuljski mastif i vuk.. Ti mešanci su kasnije pareni sa mešancima iz kombinacije „vuk-tornjak-rotvajler“… Psi iz kombinacije „vuk-napuljski mastif“ su bili veoma agresivni kako za životinje tako i za ljude. Uvek su rađene duple kombinacije, na primer: otac vuk, majka tornjak, ali i otac tornjak, majka vuk. Kasnije je u odgoj ubacen americki staford terijer, i te cetiri rase pasa (tornjak, rotvajler, napuljski mastif i americki staford terijer) plus vuk, su genetska osniva za rasu pasa Srpski Odbrambeni Pas. U Srpskom Odbrambenom Psu ima oko 5% vucije krvi, 5% krvi americkog staford terijera, a po 30% krvi tornjaka, rotvajlera i napuljskog mastifa. To je neki približni odnos učešca ovih rasa u stvaranju S.O.P-a. Nakon 10 godina došlo se do oko 100 jedinki ove rase koje su imale utvrđene morfološke i karakterne osobine i ta 1991. godina uzima se kao godina nastanka rase pasa Srpski Odbrambeni Pas. Nakon nastanka rase dešavalo se i dešava se da su nesavesni ljudi mešali ovu rasu sa nekim drugim rasama pa zato tokom nabavke psa treba obratiti pažnju na to od koga se uzima pas i na rodovnik (izdaju ga najpoznatiji odgajivač u Srbiji Predrag Balanac iz Sremske Mitrovice i osnivač rase Nenad Gavrilović, sa Romanije u Republici Srpskoj). STANDARD
Ovaj standard je ideal kako bi Srpski Odbrambeni Pas trebao da izgleda. U standardu su zapisane sve osobine koje bi S.O.P. trebao da ima. To je savršenstvo koje u realnom životu ne postoji, jer svaki pas, pa i najveci šampion ima neku manu. Ovaj standard treba da bude putokaz odgajivacima kako da odgajaju boljeg i lepšeg S.O.P-a. OPŠTI IZGLED : Srpski Odbrambeni Pas je snažan pas, ni zdepast ni lak, krupne pojave, snažnih kostiju. To je visoko upotrebljiv pas.Srpski Odbrambeni Pas je izdržljiv pas kome ne smetaju atmosverske prilike. Veoma su hrabri. KARAKTER : Srpski Odbrambeni Pas je nenadmašan cuvar lica i imovine ali i dobar porodicni pas. Mora biti jako privržen gospodaru ali i nepoverljiv prema strancima (nepoznatim osobama). Njegova figura pored izuzetne snage pokazuje i visoku inteligenciju. Narav mu je stabilna i svakog trenutka donosi odluke koje su u datoj situaciji najprihvatljivije. GLAVA : Snažna, široka izmedu užiju, sa solidnim stopom ni previše ni premalo izraženim, njuška umereno duga,veoma snažna i jaka nikad špicasta, sa izuzetno jakim celjustima. Nosna pecurka je crna sa srazmerno velikim otvorima. Usne mesnate ali ne previše opuštene. ZUBALO : Veoma snažno, jako, sa velikim zdravim zubima. Najpoželjnije je makazasto zubalo. OCI : Srednje velike, tamnije bije ali i nešto svetlije oko u koliko je u skladu sa bojom dlake. UŠI : Viseće, trouglaste, srednje velicine, dobro priležu uz glavu. VRAT : Umereno dug, veoma mišicav i snažan. LEÐA : Ravna, prava, nešto duža od visine psa, veoma snažna i jaka . GRUDNI KOŠ : Širok i dubok, sa dobro razvijenim predprsjem i dobro zaobljenim rebrima. Grudni koš mora biti prostran. PREDNJE NOGE : Prave i nisu usko postavljene, kosti nogu veoma snažne.
ŠAPE : Okrugle, umereno velike, dobro zatvorene. ZADNJE NOGE : Gledano otpozadi zadnje noge su prave i nisu usko postavljene, butine veoma snažne i jake. DLAKA : Veoma gusta i štiti psa od svih atmosferskih prilika, umerene dužine, poddlaka ne bi smela da izlazi kroz pokrovnu dlaku. SAPI : Srednje dužine,nisu suviše oborene. BOJA : Srpski Odbrambeni pas se javlja u više boja : crni, žuti, sivi, crno-tigrasti, sivo-tigrasti, boje meda. Beline su dozvoljene do 30% na glavi i šapama . Plašt psa ne sme biti sa belinama . STOMAK : Stomak se ne istice,zatvara donju liniju psa. Okrugli i viseci stomaci su znak nepravilne ishrane. VELICINA : Velicina grebena mužjaka je od 65cm do 75cm, a šenke od 60cm do 70cm. LAKAT : Lakat je slobodan, nije priklješten a ni previše odmaknut. Treba da je pokretan i da omoguci izdašan i dug korak. TEŽINA : Mužjaci od 55kg do 70kg, ženke od 50kg do 65kg. SLABINE : Slabine su prave, snažne i mišicave. MANE : Hrtasti psi, lagani, bez snage, glava nedovoljno snažna, špicasta njuška, podgrizajuce i predgrizajuce zubalo, ocnjaci koji udaraju u desni, uspravne uši, slabo mišicav, prekratak vrat, uske grudi, ulegnuta ledja, zaperci na nogama, više od 30% bele boje, belina na ledjima, preduga i prekratka dlaka, strašljivost, cakaraste oci.
