15/11/2021
"Не сећам се јасно својих првих дана. Кад помислим на најраније детињство сетим се топлог млека и топлог прекривача у ком сам била ушушкана са мојом сестром и братом...
Не знам ко је мој отац, нисам га ни упознала,...
Са мајком сам провела мало времена... ишла сам за њом свуда, пратила сам је у стопу, али једног дана сам се изгубила и никада је више нисам видела... не сећам се како је изгледала... можда личим на њу, а можда сам слика и прилика мог оца... а можда сам све најлепше и најбоље наследила од обоје... Ипак, нешто ми је остало у сећању, а то је баш то топло млеко којим ме је дојила да бих порасла и тај топли прекривач, који је уствари био њен стомак у који смо се гурали, ми, тек рођени мачићи... "
Ovako sam zabeležila priču moje mace Milice... Naravno, nije mi je ona ispričala, jer još uvek nisam savladala njen mačeći jezik, ali ovako zamišljam njeno sećanje do trenutku ulaska u naš dom.
Maca Milica je moja inspiracija. Zbog nje pišem priču o maloj maci u velikom svetu, zbog nje upoznajem mačke, i zbog nje sam odlučila da pravim penjalice za mace.
Ovo je jedna od prvih Milicinih fotografija. Fotografisana je na terasi, mestu na kom smo imali brojne vragolije. Ali o tome drugi put. 😀