26/10/2023
✨ Cudo zvano Bogdan✨
Ljubav? Andjeo? Macka? Sve su to reci koje priblizno opisuju nesto sto se ne moze opisati. Ljudi koji su izmislili reci su stvorili samo one koje opisuju pojave, predmete koje su njima bile znane. Moj zakljucak je da su ziveli vrlo neke sture zivote, jer tako malo reci imamo za sve ono sto postoji. Valjda zato jer nam je um tako mali i ogranicen.
Bila sam svedok ozdravljenjima koja su mnogima dolazila na najcudesnije nacine i bila sam svedok kada je izostajalo.
Dugo vremena mi je trebalo da razumem kako zivot funkcionise, sta je zapravo a sta smrt.
Mnoge civilizacije odavno a danas se posebno zivi negiranje, opiranje necemu sto je pored rodjenja jedina sigurna stvar u postojanju. I to je ono sto stvara ogromnu patnju svim zivim bicima na ovoj Planeti. Strah od i zelja da se izbegne smrt.
Nekada sam i ja tako "zivela". Ako je to uopste i bio zivot, u grcu. Ulazuci silne napore da "sacuvam" ono sto volim od prirodne pojave nazvane smrt. Propustajuci tako svu lepotu zivota, propustajuci tako i sam zivot.
Ne znam koja sila ( hvala joj ) je imala drugacije planove za mene, uceci me kroz najdragocenija mi bica tu vaznu stvar u ovozemaljskom postojanju.
Mozda za mnoge ljude to nisu vazne stvari, neki zele da sticu, poseduju materijalna dobra, grade karijere, budu priznati od ustanova, drugih ljudi..
Meni to nikada nije bilo ni zanimljivo ni potrebno.
Htela sam da znam zasto postojimo, zasto je svet ovakav kakav jeste?
A onda je dosao Bogdan i "otvorio" nesto sto se vise nikako nije moglo zatvoriti. A probala sam, na toliko nacina svim raspolozivim mi alatima. Probala sam kada je bilo prebolno da podnesem prolaznost fizickog postojanja. Kada nisam mogla jasno da vidim. Zaslepljena potrebom da nesto sto mi se toliko svidja zadrzim zauvek ili bar sto duze.
A ovde u ovom svetu nema zauvek, ima samo ovde i sada.
I sve ima svoj pocetak, sredinu i kraj. Razlika je u satnom vremenu, onom kojim merimo sekunde, minute, sate, dane I na kraju godine..
Ali kada se odmaknemo, sagledamo ono zaista ne odredjuje nista. Nekad nas neki tren izmeni dok godine pre toga nisu.
I tako on, mali i nikakav u pocetku pa onda naglo veliki i lep pa onda naglo mali a jos lepsi prkosio je vremenu, prkosio je svemu poznatome ovde.
Prkosio je meni odlucnoj da ostavim zatvoreno srce u nadi da se iluzirno zastitim od bola. Sa svima pre njega sam uspevala.
Ali eto dese se i neki takvi, na prvi pogled obicni a onda se otkrije da nista obicno u njima ne postoji. Cak i ne umru "obicno".
Pricam ljudima kada mi se obrate za savet, pomoc oko zivotinja sa poznatim dijagnozama, sa rezultatima koji pokazu koji je organ oboleo, pricam im koja je to sreca jer sve sto je poznato ima i resenje. Znamo kako se leci jetra, bubrezi, stomak, pluca..ako je zivotinja opseteg dobrog stanja i ako se ispravno leci a zeli da zivi izlecenje se postigne. Namuci se i covek, stresno je ja to dobro razumem. Namuci se i zivotinja, ali ozdravi i zivi svoj zivot dalje.
Ali kada se nista ne zna, kada nema uzroka, nema ni "terapije". Kada se vidi odlucnost u napustanju tela tada jedino ostaje postovanje. Prihvatanje. Ljubav. Ljubav da se nastavi da voli, ljubav da se pusti i ljubav da se prihvati zivot u neznanju.
Pricam sa drugaricom pre neki dan koja je gledala njegovu sliku i kaze ona "Gledaj ga koja je lepota".
Ja kazem, gledala sam 22 meseca nesvesna u sta gledam. Divila se, volela, gnjavila, grlila, grdila, ljutila se. A onda gledala kako bledi, kako gubi interesovanje za postojanje u telu i kako te oci umiru.
Sa njim sam prosla skoro citav krug. Propustila sam samo njegovo rodjenje ali zelim da verujem da mu je mama bila nezna i da ga je lepo docekala kada se rodio. Da ga volela i brinula o njemu taj jedan mesec koliko su joj dozvolili da bude sa njim.
Dugo sam se opirala bolu, tuzi, njegovoj smrti. Bila sam ljuta, razocarana i ako se to sve desilo ja nisam mogla da prihvatim. Mucilo me da nisam uspela da mu pomognem. Nisam razumela od svih tih nesredjenih emocija da ustvari ne postoji nista sto nije ljubav.
Sve je ljubav. Samo drugaciji oblik. Ljubav koja se pretace iz emocije u emociju iz oblika u oblik iz zivota u smrt. A onda ponovo u novi zivot.
Sutra je i Cvetku godisnjica odlaska.
Prezahvalna sam na ljubavi koju osecam za njihovo postojanje u mom zivotu. ♥️