Predpostavlja se da je Astrologija nastala u Mesopotamiji (područje današnjeg Iraka), 2000 godina pre nove ere. Za to su najviše zaslužni Kaldejci, a to je narod koji je živeo izmedju dve reke Tigra i Eufrata. Oni su znali za pet planeta i Sunce i Mesec. Vavilonska Astrologija, je vizualna Astrologija, jer su se pratila pojave vidljive na nebu, ali ne samo ono sto se dešava među planetama već i m
eteorološki fenomeni (grmljavine, duga, velika oluja,...), pratili su se i pojedini zemaljski događaji – na primer zemljotresi i neobična rođenja. Već tada se znalo da plodnost zavisi od Venere, a ratovi od Marsa. Znali su da će Zemljom harati lopovi, ako Merkur bude vidljiv u određeno doba godine, a kralj će imati problema i stoka će stradati po selima ako mlad Mesec bude okružen prstenom i unutar njega bude vidljiv Jupiter. Helenistička Astrologije za razliku od Vavilonske koja je zahtevala stalno gledanje u nebo polako počinje da stavlja stvari na papir to jest na same karte, i mnogo je sličnija današnjoj Astrologiji. Sistem koji se koristi u Helenistickoj Astrologiji je sistem jednakih kuća, pri čemu u koji god znak da padne ascedent, taj ceo znak predstavlja prvu kuću. Naredni znak predstavlja drugu kuću i tako redom. Grci su ascedent nazvali Horoskopius, pa odatle potiče naziv Horoskop (kormilo). U tom periodu ugled Astrologije je rastao kod naroda i kod kraljeva. Neke filozofske škole uvrstile su u svoj program i predavanje iz Astrologije, uz medicinu, botaniku, minerologiju, i alhemiju. Padom Rimskog carstva 476. godine, kultura i intelektualni zivot Grčko – Rimske civilizacije zadobili su težak udarac, pa tako i Astrologija. Između 8. veka, arapi su preveli sa Grčkog i Persijskog jezika sve dotad poznate Astrološke knjige i sagradili prvi astronomski opservatorijum na svetu u Bagdadu. Zahvaljujući Arapima, Astrologija je stigla na zapad. Fakulteti u Italiji i Nemačkoj, predavali su uz astronomiju i Astrologiju. Astrologija je sve do 17. veka bila nauka. Ljudi koji su se bavili Astrologijom su morali da poznaju i matematiku i astronomiju, pa čak i medicinu. U 17. veku dolazi do razdvajanja Atrologije i Astronomije, gde Astronomija postaje nauka, a Astrologija ostaje kao ezoterijska disciplina. Astrologija se teško probijala jer je Hrisćanska crkva bila nemilosrdni progonitelj Astrologije, jer nije želela da dozvoli da nešto uzdrma njenu dogmu. veku, kada je Kolbert osnovao Francusku akademiju nauka, zabranio je astronomima da se bave Astrologijom. Astrologija postaje ponovo aktuelna tokom 19. i 20. veka. Astrologija je opstajala tokom godina, ali su je koristili samo povlašćeni. Nostradamus je bio lični astrolog Katarine Mediči, a astrologe su imali i kraljica Elizabeta I, Napoleon, Džordž Vasington, Hi**er, Ronald Regan,...
Natalna Astrologija nam govori o tome šta će nam se desiti tokom života, prediktivna Astrologija (prognostika), nam govori o tome kada će se neki događaj desiti, a karmička Astrologija nam govori zašto nam se neke stvari dešavaju.
