29/04/2024
Vaspitanje kroz gusto granje!
Sigurno ste na ulici videli dva tipa vlasnika psa….
– Imamo uvek onaj tip vlasnika čiji pas hoda isključivo pored noge, na zategnutom povocu, vlasnik ga svakih par koraka cima uz reči “ne”, fuj”, “pored”, pas nekako nevoljno hoda pored, možda i čuje šta mu vlasnik govori ali bez kontakta očima sa vlasnikom. Pa kada zastanu, vlasnik mu opet govori “sedi”, pas baš i ne sedne , pa ga vlasnik opet cimne i podvikne, pas onda nevoljno seda. Kada krenu, vlasnik uzvikne “polazi” cimne povodac i povuče psa, koji polako ustaje i pokušava da uhvati ritam vlasnika koji cima i vuče povodac. Neko bi rekao – e to je pravi autoritet, vidi kako ne da psu da radi šta hoće, vidi kako ga pas sluša jer hoda pored noge, pas je baš poslušan i vaspitan…
- Onda imamo i drugi tip vlasnika – pas ne ide pored, ide nekada malo iza, nekada ubrza pa ide napred, povodac je stalno opušten, vlasnik uopšte ne cima povodac, pas na svaka dva tri koraka pogleda u vlasnika, vlasnik mu uzvrati pogled uz osmeh, i nastave da hodaju u tišini bez reči, ali nekako imaju isti ritam. Vlasnik zastane, zastane i pas, i gleda u vlasnika, čeka da vidi šta će dalje. Vremenom pas sam i sedne i čeka vlasnika. Vlasnik krene , istovremeno i pas , opet u tišini, bez reči, bez cimanja povoca. Dok šetaju, pas zastane , nešto njušne, zastane i vlasnik, sačeka ga, pas ubrzo sam krene, krene i vlasnik. U tišini šetaju, gde pas opet uputi pogled vlasniku, vlasnik mu uzvrati opet uz osmeh i kaže “ jeste, bravo, šetamo” . Neko bi rekao – ovaj vlasnik uopšte nije autoritet, pas šeta kako hoće, on diktira ritam i misli da je gazda, on uopšte ne sluša svog vlasnika, ovaj pas niti je poslušan niti vaspitan….
Međutim, istina je potpuno drugačija – prvi pas je možda i poslušan ali u većini slučajeva nije vaspitan, dok drugi pas je u velikoj meri vaspitan, ali ne i poslušan…. Kako to?
Kroz oba ova primera provlači se reč “poslušnost” – svaki vlasnik želi “poslušnog psa” . Kada pitam vlasnike šta im to znači uglavnom kažu – pa želimo da pas zna komande, želimo da me pas posluša kada mu zadam komandu, želimo da zna da sedne kada mu to kažem, želimo da nam dođe na poziv…. želimo, želimo, želimo….. Mi imamo mnogo želja, međutim da li se ikada zapitamo šta naš pas želi? Da li on želi da bezuslovno izvršava komande kao robot ili možda želi da zastane i da onjuši taj miris koji je našao u travi? Da li možda želi da se skloni od nečega što mu smeta umesto da nateran mora da sedne kao kip pored vlasnika i da ne mrda?
Mi ljudi imamo želje za komandovanjem. Mi volimo da imamo poslušnike, volimo da smo “glavni”. Jednostavno po prirodi smo egoistična bića i izuzetno antropocentrična ( okrenuti sami sebi). Često zanemarujemo i emocije drugih ljudi oko sebe, pa zamislite onda kakvi možemo da budemo prema “nižim” vrstama koje ne mogu rečima da nam iskažu šta osećaju.
Hajde da vidimo šta zapravo znači ta reč “poslušnost” - Po definiciji osnovno značenje nekog ko je poslušan je – “onaj koji nema slobodu”. Ostali sinonimi su – potlačen, ovisan, podanički, potčinjen, pokornički, vazalski, ropski, disciplinovan, privržen, sluganski, neslobodan.
Kada ovo pročitate , pomislićete – Ovo naprosto nije tačno, ja ne želim da se moj pas tako oseća, nisam mislio baš tako, već više da me pas sluša kada nešto želim da uradi. Na to kažemo – ok, to je dobar stav, odavde možemo početi nešto da radimo. Međutim , opet se provlači ta “želja” vlasnika . A sada ćemo vam reći nešto neverovatno - da bi pas izvršio neku vašu komandu, a da se pritom ne oseća kao potlačeni rob, on takođe mora da ima ŽELJU! Da, verovali ili ne, i psi kao i sva druga živa bića nešto mogu da rade iz ŽELJE, a nešto iz STRAHA. Vi ste ti koji birate kakvog psa želite da imate – psa koji iz želje sedne jer zna da će dobiti neku nagradu ili pas koji sedne iz straha od bola od davilice?
Stvar je u suštini jako prosta. Odnos vlasnik – pas je dvosmerna ulica. Taj odnos treba da bude produkt međusobne saradnje, gde mi određene informacije/emocije prenosimo psu, on to prima, ali za uzvrat on nama takođe vraća određene informacije/ emocije. Ovo je uzročno posledičan odnos – ako dajete strah, dobićete strah ; ako dajete silu, dobićete odbranu silom ; ako dajete nešto prijatno (dodire) dobićete takođe prijatne dodire.
Ovo praktično znači da vama kao vlasniku primarna stvar kod vašeg psa ne treba da bude da zna što više komandi niti da ih slepo izvršava , već da vam primarni cilj bude da izgradite kooperativan/harmoničan odnos na obostrano zadovoljstvo. To se zove vaspitanje. Jedni od najposlušnijih pasa koje poznajem, znaju svega tri komande. Međutim, sa vlasnikom funkcionišu kao jedan kompaktna celina – razumeju se govorom tela, pokretima, emocijama i navikama. Psi ne prose hranu, ne jedu stvari sa zemlje, ne vijaju mačke, ne vuku povodac, mogu da šetaju i bez povoca jer neće otići od vlasnika, ne skaču na nameštaj, ne laju na prolaznike. A komande čak i ne moraju da im se izgovaraju da bi oni mirno seli , otišli na svoje mesto ili dotrčali do vlasnika. Usitinu to su vaspitani psi. Isto tako, u praksi sam upoznala pse koji znaju mnogo komandi i trikova, i kada vlasnik krene da ih deklamuje pas radi kao sat. Međutim velika većina tih vlasnika priznaje da ne zna kako bi njegov pas reagovao u određenim situacijama, kao i da ga nikada ne bi smeli pustiti sa povoca jer ne znaju da li bi im pobegao. Kažu da nemaju poverenja u svog psa jer kada je pas “van komandi” oni uopšte ne mogu da garantuju da on neće uzeti hranu sa stola ili izgristi jastuk na nameštaju. Upravo ovakvi psi su mi i najčešći pacijenti sa kojima radim, jer prosto rečeno nisu vaspitani.
Zahtevanje ponašanja i komandovanje nije poslušnost. Poslušnost se ne meri u brojem naučenih komandi. Poslušnost je kada uistinu poznajete svog psa, verujete mu i možete sva njegova ponašanja i reakcije da predvidite, a to se onda definište kao mnogo širi pojam – vaspitanje.
Poslušnost nije stvar šta vaš pas sve ume da uradi sa komandama, već kako se ponaša bez komandi. A to je opet – vaspitanje.
Da vam na ona dva primera sa početka teksta kroz jedan jednostavan primer objasnimo ovu razliku :
- Ukoliko onaj prvi vlasnik pusti svog psa sa povoca, velika je verovatnoća da će taj pas brže bolje uhvatiti maglu, dok će ga njegov vlasnik bezuspešno ljutito dozivati. Bežanje od vlasnika nije vaspitanje.
- Ukoliko taj drugi vlasnik pusti svog psa sa povoca, garantujemo vam da se taj pas neće pomaći od vlasnika, jer neće ni primetiti da nije na povocu. Vaspitan pas u ovim situacijama je uvek pored svog vlasnika, stalno ga “drži na oku” i u svakom trenutku je spreman da se odazove na poziv.
I zato, ubuduće kada budete želeli “poslušnog” psa , težite da imate “vaspitanog” psa kome vi verujete a i on vama, težite da izgradite produktivan odnos, težite da ga upoznate, sve njegove emocije i želje. Nemojte se samo skoncetrisati na puke komande “sedi, lezi, ustani, daj šapu” jer na kraju samo ćemo vas upitati -
Da li vi vašeg psa smete da pustite sa povoca?
Odgovor će vam reći da li imate vaspitanog psa ili samo pukog poslušnika koji ponekad može a i ne mora da čuje vaše dozivanje kroz gusto granje….
By Dr Dunja Kovač, DVM, CCA
