07/07/2023
Dragi roditelji kućnih ljubimaca, ovonedeljna tema je portosistemski šant, problem koji uglavnom imaju psi malih rasa, njihovi mešanci, a naročito danas sve popularniji mikro i mini pripadnici čistih rasa (jorkširski terijeri, maltezeri, pomeranci, jazavičari, bišoni…), međutim nisu pošteđene ni velike rase.
Portalna vena je veliki krvni sud koji sakuplja krv iz želuca, creva, pankreasa, slezine i odvodi je do jetre, gde se toksini i nusproizvodi prerađuju i uklanjaju. Šant je pojava kada postoji povezanost portalne vene ili neke od njenih grana sa drugim krvnim sudom, što dovodi do zaobilaženja jetrinog krvotoka, a samim tim i navedenih procesa.
U velikom procentu, ovaj poremećaj je urođen i naziva se urođeni portosistemski šant. Mali broj pasa oboli u kasnijem životnom dobu i to uglavnom psi koji dobiju teška oboljenja jetre, poput ciroze.
Nastanak urođenog šanta je povezan sa time da se ductus venosus (koji u fetalnom periodu premošćuje prenos krvi kroz jetru) ne zatvori odmah po rođenju, jer više nije potrebna njegova funkcija. Druga mogućnost je da neki od krvnih sudova tokom razvoja ploda dobije vezu sa krvnim sudovima koji obilaze jetru i taj “kanal” ostane zauvek otvoren.
Ono što vlasnici primećuju kod svojih ljubimaca je usporen ili zakržljao rast, slaba razvijenost mišića, loš kvalitet krzna I dlake, dezorijentacija, “zamišljen pogled”, kruženje ili nadiranje glavom na prepreku, napadi…Povremeno se dešava da imaju povraćanje, dijareju, pojačano pijenje vode i mokrenje. Oporavak od anestezije je dugotrajan ili se desi letalan ishod. Ukoliko se hrane hranom bogatom proteinima, napadi su učestaliji. Takođe, može se desiti da dođe do pojave simptoma u odraslom dobu, poput kamenja u bešici, rekurentne infekcije bubrega ili bešike…
Postavljanje dijagnoze – potrebno je posmatrati kompletnu medicinsku istoriju i kliničke znake, uraditi kompletnu krvnu sliku (mikrocitoza, blaga ili umerena anemija), biohemijske analize (niski urea i albumini, a visoke transaminaze), zatim analizu urina (razblažen urin, prisustvo leukocita, sitni kristali – amonijum biuratni kristali) i test žučnih kiselina (povišena koncentracija).
Dodatni pregledi mogu obuhvatati ultrazvuk, CT, magnetnu rezonancu, kontrastnu portografiju (rendgenski prikaz krvnih sudova jetre, sa prethodno ubrizganim kontrastnim sredstvom u krvotok) i eksplorativna hirurgija.
Male rase imaju predispoziciju za nastanak ekstrahepatičnog šanta – krvni sudovi su prespojeni van jetre. Dok velike rase imaju predispoziciju za nastanak intrahepatičnog šanta – abnormalnost krvnih sudova unutar same jetre. U slučaju mogućnosti rešavanja problema hirurškom intervencijom, uvek je manje zahtevan ekstrahepatični šant.
Načini na koji se rešavaju simptomi ovog ozbiljnog i potencijalno smrtonosnog problema su pre svega stabilizacija hipoglikemije (koja se često javi kada se psi ne hrane redovno), zatim intravenski unos tečnosti, radi smanjenja koncentracije toksina u krvotoku, korekcija ishrane – zbog smanjenja količine proteina (ali i unosa lako svarljivih, a visokokvalitetnih belančevina), laktuloza sirup (služi da povuče vodu u sadržaj creva i pomogne pražnjenje, a ujedno menja pH sredine i smanjuje apsorpciju toksina) i antibiotici koji se povremeno primenjuju (zbog kontrole mikroflore creva koja se povremeno prenamnoži i stvara probleme).
Prognoza kod ovog poremećaja je uglavnom nepovoljna, jer više od dve trećine pasa ugine ili bude eutanazirano u periodu kraćem od godinu dana od datuma dijagnoze, jer se neurološki simptomi ne mogu kontrolisati, dolazi do promene ponašanja i progresivnog smanjenja ili prestanka funkcije jetre. Psi koji imaju povoljnu prognozu su oni koji su u momentu postavljanja dijagnoze bili stari nekoliko godina, imaju rezultate krvnih analiza malo iznad normalnih vrednosti i nemaju izražene simptome bolesti.
Hirurške intervencije su poprilično uspešne, ali se ne izvode kod nas. Mada, čak i uspešna operacija nije garant uspeha i izlečenja, jer se dešava da se pojave novi šantovi.
Posao vas kao vlasnika kućnih ljubimaca je da pratite njihovo ponašanje i prijavite sve što vam se učini čudnim, a nas kao veterinara je da procenimo da li su simptomi koje opisujete važni ili nisu.