PAS MOJ

PAS MOJ PAS MOJ sadrži APSOLUTNO sve informacije o psima. Od enciklopedije pasa, preko svih delatnosti veza

Boston terijerTo je čvrst pas s ravnomerno raspoređenim belim oznakama po telu. Tanke uši nosi uspravno i one mu daju iz...
19/11/2015

Boston terijer
To je čvrst pas s ravnomerno raspoređenim belim oznakama po telu. Tanke uši nosi uspravno i one mu daju izgled dobro uravnoteženog psa srednje veličine. Djeluje odlučno, jako, aktivno i prije svega bistro.
Malo podseća na francuskog buldoga. Glava bostonskog terijera je četvorougaona, dobro je izraženo čeono koleno, gubica je kratka i bez bora. Njuška je crna, nosni dio glave širok. Velike i okrugle uši su međusobno dosta udaljene. Pogled je pozoran, razuman i oprezan. Leđa su duboka, opseg prsiju je velik, a rep kratak. Dlaka je kratka, glatka i sjajna. Belo-crne je boje s belom gubicom i belom pegom na glavi. Visina - 30 do 35 cm, težina - do 11,3 kg. Bostonski građanin Robert Hooper je 1870. godine pario mešanca između buldoga i bijelog engleskog terijera sa sitnom, jedva 4 kilograma teškom bijelom ženkom koja je sličila terijeru. Današnji izgled je pasmina dobila ukrštanjem s francuskim buldogom i 1893. godine novu pasminu je priznao Američki kinološki savez(American Kennel Club). Danas ih najviše uzgajaju u Bostonu. Bostonski terijer voli decu i vrlo je prijatan. Nikad ne laje bez razloga, drži se kuće i potrebno mu je malo prostora. Njegovu kratku dlaku jednostavno je negovati. Moramo ga redovito četkati i brisati vlažnom krpom. Tog živahnog psa uvek spremnog na igru, možemo nositi svuda sa sobom. Neprimetan je i uopšte ne znamo da je s nama. Ako mu omogućimo dovoljno šetnje, može stanovati i u malom stanu u velikom gradu.U Europi ih retko vidimo. Lako uči i po prirodi je zdrav pas. Podložan je upalama očiju.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.

Boseron Današnje razlike nastale su kao rezultat gajenja u različitim klimatskim i reljefnim uslovima. Prvi opis francus...
19/11/2015

Boseron
Današnje razlike nastale su kao rezultat gajenja u različitim klimatskim i reljefnim uslovima. Prvi opis francuskih pastirskih pasa potiče iz 1762., a nalazi se u delu „La Nouvelle Maison Rustique ou Economie Générale de tous les Biens de Campagne, donnéé ci-devant au public par le Sieur Liger". Autor (Liger) ne navodi različite tipove ovakvih pasa. Napisao je da su to krupni psi veoma dobri čuvari stoke.
Podele
Prva podela na rase javlja se 1809. kada je Abbé Rodier, sveštenik, u delu „Vorlesung über die Landwirtschaft" naveo da postoji Chien de Brie (briješki ovčar). Autor navodi da u brdovitim predelima treba upotrebljavati pse druge rase u tipu molosa („des matins de forte race").
Na prvoj francuskoj izložbi pasa 1863. koja je ujedno bila i svetska, a održana je pod patronatom „Société Impériale d'Acclimatation",prikazano je 13 pastirskih pasa. U zvaničnom biltenu izložbe zapisano je da se među tim psima nalazi „najjači" predstavnik pastirskih pasa. To je veliki pas, uspravnih ušiju, crno-crvene dlake, izgledom podseća na vuka.
O pastirskim psima pisao je 1867. i Henri Revoil u delu „Histore Physiologique et Anecdotique des Chiens". On navodi da postoji Chien de Grau (crn ili crn s plaštom) i Chien de Brie (briješki ovčar). Razlike u građi nisu detaljnije opisane.
Tvorac prve ozbiljne kinološke sistematizacije pasa, veterinar Pierre Megnin (Pjer Menjin) objavio je 1883. drugo izdanje svoje knjige „Le Chien-Histoire, Hygiene, Médecine" i navodi da postoji dva tipa pastirskih pasa. Dve godine kasnije (1885.) pokrenuo je on i časopis „L'Eleveur" i u septembarskom broju napisao nešto detaljniji opis, a tek 1888. objavio je, prvi put, da postoje dve rase koje su međusobno potpuno odvojene. Stariji tip ima kratku dlaku na glavi, nogama i to je boseron, a drugi tip su psi duge dlake (briješki ovčari).
Standard
Za standardizaciju francuskih ovčarskih i pastirskih rasa od izuzetnog je značaja rad i upornost koju je ispoljio Pjer Menjin. On je1893. upoznao oficira Toleta i veletrgovca stokom Saureta. Zamolio ih je, da pri putovanjima, a to su po prirodi posla često činili, povedu računa o psima koje sreću i da zabeleže šta su i gde videli. To je urodilo plodom tako da je iste godine u časopisu „Revue des Sciences Naturelles appliquées" objavljen popis francuskih pastirskih rasa pasa. Navedeno je da postoje četiri rase i to: najstariji ovčarski pas „Chien de Beauce" (boseron), zatim „Chien du Languedoc ili Chien de Revoil", zatim „Chien de Brie" (briješki ovčar) i „Chien des Alpes ili des Pyrénées"(pirinejski ovčar).
Nešto kasnije Menjin je napisao da u Francuskoj postoje rase pastirskih pasa raspoređene po regionima i to: na severu je pikardijska rasa, u centralnom delu su boseron i briješki ovčar, na jugu je rasprostranjen pirinejski i ovčar iz Graua, a na istoku je ovčar i Ardena.
Za razvoj boserona i briješkog ovčara od izuzetne važnosti je 1896. kada je Menjin u saradnji sa Sureteom, pod pokroviteljstvom Ministarstva za poljoprivredu i Visoke veterinarske škole u Alfortu, organizovao Kongres o pastirskim psima, a osnovni cilj je bio da se definišu rasni znaci, ove dve rase. Tom prilikom oformljena je komisija koja je predložila zvanična imena rasa. Tako je kratkodlaki francuski pastirski pas dobio ime„Berger de Beauce" (Berže d'Bos - boseron), a dugodlaki „Beger de Brie" (Berže d'Bri - briješki ovčar).
Bos (Beauce) je stara provincija i bila je uvek „čuvar" južnih vrata Pariza. Osim toga ovo je region gde je ovčarstvo uvek bilo razvijeno, kao i u susednoj provinciji Bri (Brie).
I danas se boseron može naći kao „pravi" ovčar, mada u tom poslu ovu rasu potiskuju drugi psi, a on osvaja druga polja. Tako postaje službeni pas, a najčešće je pas za pratnju. Veoma je privržen vlasniku i kući.

BEDLINGTON TERIJERIzgledom podseća na ovcu. Vlasnici ga tako oblikuju redovitim trimanjem. Bedlington nije slab i osećaj...
18/11/2015

BEDLINGTON TERIJER
Izgledom podseća na ovcu. Vlasnici ga tako oblikuju redovitim trimanjem. Bedlington nije slab i osećajan pas već je mišićav, okretan, srdačan i nije grub. Rado galopira.

Veoma retka rasa koja se ne da često sretati kod nas. Gornji deo glave je uzak,pokriven bujnom, skoro svilenkastom, belom dlakom. Njuška mu je jaka, crna kod belih pasa, a boje peska kod smeđih. Oči su mu trouglaste, male i svetle.Uši vise uz glavu, a na krajevima imaju rese. Leđa su zaobljena, na koje se nastavlja jak koren repa koji se ne kupira.Dlaka mu je gusta i veoma mekana. Kod ove rase je dozvoljeno nekoliko boja: čisto bela, crveno-smeđa ili boja peska. Visina grebena – 41cm, težina –od 8 do 10kg. Ova rasa nosi korene iz predela između Engleske i Škotske. Čergari su ove pse koristili za lov na divljač, jer su veoma optri, brzi i spremni. Rudari su ih koristili za tamanjenje štakora u rovovima. I dan danas im je ta navika u krvi. Pored njega nikada nećete imati problem sa miševim i pacovima. Od 1820. Godine ih planski uzgajaju, a krajem XIX vekasu dobili današnju frizuru koja se oblikuje makazama ili el. Brijačem (preporučujemo profesionalne frizere). Izuzetno je oštar, karakteran, ali i vrlo blag prema dobronamernima. U kući je veoma prijatan, srdačan i umiljat pas. Može živeti u stanu, ali mu, zbog svoje prirode, treba puno aktivnosti. Veliki broj ovih asa danas ima položene ispite za službene, radne pse, što govori o jnihovoj svestranosti i inteligenciji. Okarakterisani su kao: LAVLJE SRCE U OVCI! Bez obzira što je “lav”, morate brinuti o njemu i redovno mu poklanjati ljubav, negovati dlaku i trimovati.

18/11/2015

57. MEĐUNARODNA IZLOZBA PASA SVIH RASA - CACIB BEOGRAD

Beogradski sajam 06. Decembar 2015. godine

Prijavljivanje pasa za 57.CACIB može se izvršiti na jedan od sledećih načina:
1. On-line preko sajta www.ksrs.rs .
Prijavu mozete direktno pozvati ovde
2. E-mailom: [email protected]
3. Popunjavanjem pojedinačne prijave Prijava za psa" i slanjem na adresu: Kinološkog Saveza Srbije,Bukovička 1, 11000 Beograd

Upisnina za svakog pojedinačnog psa iznosi(za domace izlagace): 2.000,00 dinara. Strani izlagaci placaju 30 Eura. Uplata se vrši na žiro račun Kinološkog Saveza Srbije:

180-1001210011506-67 poziv na broj 73000

Fax: +381 11 24 72 551
Tel: +381 11 39 33 888, 381 11 39 33 777, 381 11 39 33 555
ZADNJI ROK : 18.11.2015.

Entry form for 57.CACIB can be done in one of the following ways:
1 On-line through the website www.ksrs.rs
2 E-mail: [email protected]
3 The application should be sent by special delivery postal service on the address: Kennel Union of Serbia, Bukovička 1, 11000 Belgrade

Each dog is applying on the separate form "the application for the dog". The dog must be in the ownership of the exhibitor. The application for each dog (in one of the mentioned classes) totals 30 Eur. For the entrance into the class of the breeding couples, groups,and junior handling the application is free of charge.

Fax: +381 11 24 72 551
Tel: +381 11 39 33 888, 381 11 39 33 777, 381 11 39 33 555
DEAD LINE : 18.11.2015.

BasenjiBasenji zbog svoje vitkosti, visokih nogu i elastičnog hoda deluju vrlo elegantno i privlače pažnju. Glavu imaju ...
18/11/2015

Basenji
Basenji zbog svoje vitkosti, visokih nogu i elastičnog hoda deluju vrlo elegantno i privlače pažnju. Glavu imaju podignutu, a oštre uši su usmerene prema napred. Na obrazu imaju sitno urezane bore, oči su postavljene koso. Kratkodlaki su, dlaka im je često crvenkaste boje, ali postoje i crni primjerci.

Noge i kraj repa moraju biti beli. Rep nose savijen preko leđa i malo sa strane. Njihova domovina je Kongo gdje ih upotrebljavaju kao goniče u lovu na nisku divljač. Nikada se ne ukrštaju s drugim rasama. Ženke se teraju samo jednom na godinu što nam dokazuje da su oni jedna od prvobitnih rasa. Visina - 40 do 43 cm, težina do 12 kg. Doživi oko 12 godina. U Europi je basenji redak. Standard je priznat tridesetih godina ovog stoleća u Engleskoj. Basenji pripada prastarim pasminama i možemo ga naći na slikama u pećinama iz kamenog doba i u egipatskom vajarstvu. Psi ne laju već se oglašavaju s kratkim "vuf”. Njihovo tuljenje slično je obesnom jodlanju. Pas je idealan za život u stanu jer ima kratku dlaku. Potrebno mu je mnogo kretanja jer je njegov korak dug. Pametan je, brzo shvata, iako ne posluša odmah. Veoma je privržen i vesele je naravi. Posebno se dobro osjeća u čoporu s drugim psima svoje pasmine, zadovoljavaju već dva psa.Brani se (i svoje članove čopora) munjevitim kretnjama - svojim očnjacima u suparnikovoj koži napravi dve male, ali vrlo bolne rupe.

MOPSOči su tamne, skoro crne, okrugle i postavljene tako da svako gleda na svoju stranu. Pogled je vrlo pozoran. Uši su ...
18/11/2015

MOPS
Oči su tamne, skoro crne, okrugle i postavljene tako da svako gleda na svoju stranu. Pogled je vrlo pozoran. Uši su crne, malene, tanke. Vrat je kratak i snažan, s jako izraženim podvratnikom. Rep je po mogućnosti dvostruko savijen, držan iznad leđa. Dlaka je kratka i svetleća, od srebrno sive do boje marelice. Visina - do 32 cm, težina - do 8 kg. Doživi i 15 godina. Mopsovo poreklo nije potpuno jasno. Preci su možda bili engleski buldozi ili kineske pasmine. Ime mops, kojeg i mi upotrebljavamo, nemačkog je porekla (staronjemački mup znači natmuren). Spada u pse za pratnju. Nekada je bio modni pas, a sada je razmerno rijedak. Upravo je šteta da ti psi nisu više rašireni. Mops je stvarno nezahtevna, pristupačna rasa i može živeti u malom stanu. lako je malen, hrabar je čuvar - u tome se ogleda njegova molosoidna prošlost. Potreban mu je dosledan odgoj. Moramo biti odlučni i kada odraste. Naime, izvanredno je pametan, sposoban brzo otkriti sve slabosti svojeg gospodara i dobro ih iskoristiti. Može postati pravi tiranin. Još jedna slaba osobina: kada diše glasno sopće, a dok spava hrče. Po naravi je tvrd. Moramo paziti na nabore među kojima se mogu pojaviti upale.
Podaci o pasminama i fotografije su preuzete iz knjige: "Velika knjiga o psima", autora Ulrich Klevera.

Kratak istorijat rase: U belgijskim Ardenima ovaj pas se oduvek nazivao stočarskim psom i njegova selekcija je izvršena ...
17/11/2015

Kratak istorijat rase: U belgijskim Ardenima ovaj pas se oduvek nazivao stočarskim psom i njegova selekcija je izvršena radi njegovih sposobnosti. On dobija svoje ime po praksi cuvanja i teranja stoke u ovom regionu, za šta je zaslužnija njegova aktivnost neko njegov fizički izgled. Oštra klima, težak specifičan rad, težak teren i siromaštvo ove oblasti su uticali na formiranje ovog tipa. Samo najizdržljiviji i najsposobniji psi iz ove namerno ograničavane populacije su zadržavani za teranje stada koja su se obično sastojala od mlečnih krava i ovaca, ali i od svinja i konja u 19. veku.
Od 19. veka oni se koriste za lov na jelene i divlje veprove da bi zatim tokom dva Svetska rata postali psi koje su koristile zverokradice.
Pred kraj 19. veka psi koje su koristili goniči stoke izgledali su isto kao ovčari sa oštrim krznom, ali bili su snažniji, veći i oštriji. Na belgijskim izložbama su kategorije postale otvorene za pse goniče stoke radi eksperimenta i pokušaja da se ustanove sličnosti ovog tipa.
Na dan 27. aprila 1903, na izlozbi pasa u Liježu, Profesor Reul je otkrio Toma, koji je bio prvi primer idealnog psa goniča stoke (u to vreme nije izneto više detalja).
Godine 1913. osnovano je "Drustvo iz Liježa za unapređenje pasa goniča stoke iz provincije Lijež i iz Ardena- i ono je sastavilo predloženi standard. Definitivan tekst je usvojen u Belgiji 1923. godine i FCI ga je objavila 16. juna 1963.
Nestanak mnogih farmi u Ardenima uz smanjenje broja stada mlečnih krava značajno je umanjilo broj radnih pasa.
Oko 1985. godine, prikupljanje kolostruma od mlečnih krava dovelo je do toga da kinofili otkriju nekoliko Ardenskih govedara koji su opstali koji su bili manje ili više karakteristični za ovu rasu. Okc 1990. neki odgajivači su počeli da proizvode pse koji su bolje odgovarali tipu koji je definisan standardom a oni su počeli od ovih uzgajivačkih loza u Ardenima. Čudno je da je nekolicina goniča stoke i pastira na severu zemlje bila odusevljena načinom na koji su ovi psi gonili stoku i oni su započeli program njihovog uzgoja od loze koja je tamo preneta oko 1930. To je bio program uzgoja koji je bio neznatno van pravila ali sproveden pažljivo i pouzdano. Ova uzgajivačka loza je otkrivena tek 1996 godine od stane zvaničnih kinologa.
Opšti izgled: To je izdržljiv, snažan pas srednje veličine što doprinosi njegovoj eleganciji. On je kratak i zdepast sa težom građom kostiju nego što njegova veličina iziskuje i sa moćnom glavom.
Atributi kratak, kompaktan i misićav ga na najbolji način opisuju. Njegova oštro, čupavo krzno (osim na glavi gde je kraće i ravno), njegovi brkovi i mala brada daju mu strog izgled. Ardenskog govedara treba ocenjivati u njegovom prirodnom stanju, bez fizičkog kontakta sa trenerom i bez nameštanja.
Važne proporcije:
- Dužina od ramenog zgloba do sedne kvrge je približno podjednaka kao visina grebena.
- Dubina grudnog koša iznosi oko polovine visine grebena.
- Glava je relativno kratka a njuška je kraća od lobanje. Lobanjski deo je nešto duzi od njegove širine.
Ponašanja/temperament: Ardenski govedar je pas koji pokazuje veliku izdržljivost i energiju. On je veseo, radoznao, agilan i društven, a njegova najvažnija karakteristika je prilagodljivost, tako da se dobro oseća u svim situacijama. On je tvrdoglav i izuzetno hrabar kad je u pitanju odbrana ljudi, njegovog vlasnika i njegove teritorije.
Glava: Snažna, prilično kratka.
Lobanjski deo: Å iroka i pljosnata, sa gornjom linijom koja je paralelna u odnosu na njušku. ÄŒeoni žljeb i potiljačna kvrga su praktično nevidljivi. 0čne lukove naglašavaju kosmate obrve. Jagodične kosti nisu ni suviše istaknute ni suvise lučne.
Stop: Izražen, ali ne preterano.
Lični deo:
Nos: Å irok, uvek crn.
Njuška: Å iroka, puna i dobro popunjena ispod očiju, jasno kraća od lobanje. Na njoj raste uspravna dlaka koja pokriva unutrašnji ugao oka. Bočne strane njuške i obraza formiraju kontinuiranu liniju.
Usne: Tanke, dobro naležu, uvek sa crnim ivicama. Ugao usana ne sme biti opušten. Na gornjoj i donjoj usni, donjoj vilici i bradi se nalazi dlaka duga 5-6 cm koja formira brkove i malu bradu.
ÄŒeljusti/zubi: Čeljusti su moćne. Zubalo treba da bude kompletno kao što je propisano. Odsustvo 2 premolara (2 P1) je prihvatljivo a molari (M3) se ne uzimaju u obzir. Sekutići koji se sklapaju u makazast zagriz su pravilno raspoređeni u otvorenom luku. Klještast zagriz bez odsustva kontakta je prihvatljiv ali nije poželjan. Usna duplja treba da bude što izraženije pigmentovana.
Obrazi: Ravni ali prilično mišićavi.
Oči: Srednje veličine, ne suviše rastavljene, blago ovalne, ni okrugle ni isturene, što tamnije. Očni kapci su oivičeni crno a treći očini kapak ne treba da bude vidljiv.
Uši: Nisu kupirane. Postavljene su visoko, trouglaste, prilično male. Kada su spuštene, vrh ne treba da dopire dalje od spoljašnjeg ugla oka. Poželjne su uspravne, ravne, špicaste use. Ravne uši sa vrhovima koji padaju napred, ili polusavijene uši koje padaju na stranu, su podjednako prihvatljive.
Vrat: Snažan, misićav, dobre dužine, prilično cilindričan, blago lučno savijen, nošen dovoljno visoko, bez fanona.
Telo: Snažno ali ne tromo, rebra zaobljena a ne pljosnata. Dužina od ramenog zgloba do sedne kvrge je otprilike ista kao visina grebena. Kratkih leđa i krsta.
Gornja linija tela: Horizontalna, široka, snažna i čvrsta.
Greben: Blago izražen.
Leđa: Mišićava i stabilna. Gipka ali ne izgledaju slaba.
Krsta: Kratka, široka, misićava, transverzalno prilično pljosnata.
Sapi: Široke, blago iskošene ali poželjno je da budu horizontalne.
Grudni koš: Širok, spušta se ka laktovima, rebra dobro raširena posebno gornja trećina. Donja strana grudnog koša treba da bude donekle zaobljena transverzalno. Gledano sa prednje strane, grudni koš je prilično širok.
Donja linija tela: Blago uvučena, nikada ne visi.
Rep: Većina je kratkorepa a dobar deo pasa se rađa bez repa. Rep je debeo i visoko usađen.
Kratak rep: Prati gornju liniju.
U zemljama u kojima je kupiranje zabranjeno, rep treba ostaviti u prirodnom obliku.
Prednje noge:
Opšti izgled: Snažne kosti. Prednje noge priličino mišićave i uspravne gledano iz svih uglova paralelne ukoliko se gledaju sa prednje strane.
Lopatica: Relativno duga i kosa sa čvrstim mišićima. Plećke i nadlaktice formiraju ugao od oko 110 stepeni.
Nadlaktice: Duge, prilično mišićave.
Laktovi: Čvrsti, nisu okrenuti ni na spoljašnju ni na unutrašnju stranu.
Podlaktice: Ravne i snažne.
Prednje šaplje (Karpus): ÄŒvrste i jasno definisane, blizu tla.
Došaplja: (Metakarpus): Snažna, kratka i veoma blago iskošena.
Prednje šape: Okrugle, prsti zbijeni, lučno savijeni, tamni, jastučići debeli i elastični, snažni tamni nokti.
Zadnje noge:
Opšti izgled: Snažne, mišićave, relativno savijene, gledano otpozadi paralelne. U stojećem položaju iz profila stopalo mora biti neposredno iza vertikalne linije zadnjice.
Bedra: Veoma mišićava sa izraženim mišićima.
Potkolenica: Relativno duga, veoma mišićava.
Skočni zglob: Blizu tla, širok i čvrst.
Zadnje došaplje (matatarzus): Gledano iz profila, blago iskošene. Nema petog prsta. Hod/kretanje: Udovi se pokreću paralelno i ostaju u istoj liniji sa telom i ne krive se. Brz slobo¬dan hod i živahan kas su uobičajene vrste hoda. Ardenski govedar obično ne galopira, ali se momentalno može okrenuti bez obzira na brzinu i hod. Pri kasu ostaje u kontaktu sa tlom uz uobičajen hod i izvanredan odbačaj zadnjim nogama i održavanje gornje linije tela. Pas se ne sme lagano voditi. Obzirom da je u pitanju aktivan pas, ardenski govedar je retko miran. Kad ne vodi stado, zbog svoje sposobnosti teranja stada on često prati svog gospodara krećući se polukružno oko njega.
Koža: Čvrsto prianja, bez nabora ali gipka. Ivice očnih kapaka i usana su uvek dobro pigmentirani.
Dlaka: Mora omogućavati ovom psu da živi napolju i tera stada bez obzira koliko su ekstremni spoljašnji atmosferski uslovi. Pokrovna dlaka mora biti suva, oštra i razbarušena, duga oko 6 cm na celom telu, ali nesto kraća i polegla na lobanji, čak i u prisustvu obrva. Dlaka mora da formira brkove i bradicu dugu oko 5-6 cm i da prekriva unutrašnji ugao oka. Podlaktice su pokrivene nešto kraćom dlakom, blago "ÄŒupavom", što im daje donekle valjkast oblik. Sa zadnje strane bedara se nalazi nesto duža dlaka koja formira zastavice. Spoljašnja strana ušiju je pokrivena mekom, ravnom, kratkom dlakom sa ponekim dužim pramenom. Ušni kanal je zastićen dužom dlakom koja se meša sa dlakom na vratu što daje utisak unazad zabačene dlake na vratu. Prostor između jastučića je popunjen veoma kratkom dlakom.
Podlaka je veoma gusta bez obzira na godišnje doba a zimi je još gušća i štiti psa od ekstremnih vremenskih uslova. Ona takođe pokriva udove. Ona je otprilike za polovinu kraća od gornje dlake.
Boja: Sve boje su prihvatljive osim bele a boja podlake varira i zavisnosti od nijanse gornje dlake. Bela oznaka na grudima ili vrhovima prstiju je prihvatljiva iako nije poželjna. Krzno se često sastoji od mešavine sive, crne i crvenkaste dlake. Sivo krzno se kreće od svetlo sive do tamno sive a može biti smeđkasto, crveno ili boje slame.
Veličina i težina:
Visina na grebenu: Muzjaci: 56 do 62 cm
Ženke: 52 do 56 cm
Uz toleranciju od 1 cm.
Težina: Mužjaci: 28-35 kg
Ženke: 22 - 28 kg
Greške: Svako odstupanje od gore navedenih stavki treba smatrati greškom, a ocenjena ozbiljnost greške treba da bude direktno srazmerna njenom stepenu.
- Opšti izgled: pretežak, previše elegantan, previsok.
- Glava: Loših proporcija, nedostatak paralelnih linija, preuska njuška, preslabo ili previše jako krzno, "rimski- ili ispupčen nos, previše izražen ili suviše nenaglašen stop, previše zaobljena lobanja.
- Zubi: loše postavljeni sekutići. Nedostatak jednog sekutića, jednog premolara.
- Oči: svetle, okrugle, ispupčene ili upale.
- Uši: preširoke u korenu, nisko postavljene, zaobljeni vrhovi; previše razmaknute ili previše skupljene u uspravnom položaju.
- Vrat: Tanak, dug, ukočen.
- Gornja linija: slaba, duga ili uska leđa i/ili slabine; ulegnuta ili ispupčena leđa.
- Grudi: nedovoljno duboke, odozdo bez poprečne zaobljenosti, preuska.
- Rep: prenisko postavljen, previsoko nošen, podvučen, zavijen ili iskrivljen u stranu.
- Kretanje: ukočeno, bez poleta, sitan korak, konjski kas sa podizanjem prednjih nogu.
- Krzno: nedovoljno oštro, polegnuto, dlaka na glavi previše kratka ili gusta, preduga dlaka na lobanji, premalo ili previše dlake na udovima, rese na dugom repu. Podlaka nedovoljno gusta, prekratka ili preduga.
- Boja: previše belih površina na grudima ili stopalima.
- Temperament: plašljiv, trom.
Diskvafikacione greške:
- Temperament: agresivan ili nervozan.
- Opšti izgled: netipičan.
- Nos, usne, obrve: nedostatak pigmenta.
- Zubalo: predgriz ili podgriz, čak i bez gubitka kontakta (obrnuti makazast), iskrivljena usta; nedostatak gornjeg poslednjeg premolara i prvog donjeg molara (1 PM4,1 Ml), jednog molara (1 Ml ili 1 M2 ali ne M3), trećeg premolara (1P3) uz još jedan zub, ili ukupno tri i vise zuba koji nedostaju
- Oči: žute, kose, divljeg izgleda.
- Uši: Kupirane ili položene ravno uz obraze.
- Rep: uzdignut rep ili uvijen rep.
- Krzno: sva dlaka svedena na istu dužinu: dlaka duga ili vrlo kratka, ravna ili kovrdžava, vunasta ili svilenkasta, oskudna ili prekomerna na glavi ili tako bujna da pokriva oči ili čak oblik glave, nedostatak podlake.
- Boja: belo krzno ili bela boja na drugim mestima osim na grudima i prstima.
- Veličina: izvan granica određenih standardom.
Svaki pas koji jasno ispoljava fizičke abnormalnosti ili abnormalnosti u ponašanju će biti diskvalifikovan.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva naizgled normalna testisa koji su potpuno spušteni u skrotum.

Engleski koker španijel danas se često naziva samo koker i predstavlja jednu od najpopularnijih rasa.Njegove daleke pret...
16/11/2015

Engleski koker španijel danas se često naziva samo koker i predstavlja jednu od najpopularnijih rasa.
Njegove daleke pretke treba tražiti među srednjovekovnim goničima, kao i pretke ostalih španijela i epanjela. Ova pasmina počela je da se izdvaja od drugih španijela početkom 19. veka, kada je kokerom počeo da se naziva španijel male visine, prilagođen za lov na fazane ili šljuke ("c**ker" verovatno potiče od reči woodc**k, šljuka ili c**k, mužjak pernate divljači).
Međutim, engleski koker španijel zvanično je priznat kao originalna pasmina tek oko 1900. godine. Veseo, okretan i nežan, ovaj osetljivi pas mora se obučavati veoma pažljivo. Vatren je, uporan, veoma izdržljiv i hrabar, ima veoma razvijeno čulo mirisa i odlično se pokazao u lovu u močvari i šumi.
Veoma dobro aportira. Kada ugleda divljač, markira je samo nekoliko sekundi, a zatim počinje da je "grabi" zubima. Zahvaljujući sitnijem rastu dobro se snalazi po šipražju i trnju.

Engleski koker španijel je veoma šarmantan saputnik, koji poseduje jednu zanimljivu osobinu: neprestano maše repom. Mora da bude dovoljno aktivan, inače mu preti gojaznost. Glava mu je duga, sa istaknutim stopom. Njuška je četvrtasta i dobro razvijena; vilice su snažne.

Široki nos je boje čokolade ili je crn. Oči su boje lešnika ili braon i ispunjavaju očnu šupljinu. Uši su postavljene dosta nisko i ukrašene su dugačkom, svilenkastom dlakom. Vrat je dugačak i mišićav. Prednje noge su potpuno prave.

Grudni koš je dubok i nije suviše zaobljen. Kompaktno telo, sa kratkim leđima i mišićavim zadnjim delom odaje utisak snage. Rep ne teba da bude suviše kratko sečen i stoji u liniji leđa. Dlaka je ravna, svilenkasata, sa dosta resa, koje nikada nisu ukovrdžane. Može biti jednobojna, crna ili zlatnoriđa, dvobojna, crna sa riđim oznakama, bez belih oznaka, osim na grudima, a veoma često u svim kombinacijama jedne ili dve boje sa belom.
• Porodica: Lovački pas, španijel
• Zemlja porekla: Engleska
• Godina porekla: 1800
• Prosečna veličina mužjaka: Visina: 16-17 Težina: 28-34
• Prosečna veličina ženke: Visina: 15-16 Težina: 26-32
• Drugi naziv: koker španijel
• Životni vek : 12 - 14 godina

16/11/2015

Na ovoj stranici će se naći tekstovi o svim svetskim rasama pasa.Stranica je posvećena psima, kako bi vremenom, povećali popularnost kinologije kod nas. I šire, nadamo se. :)
Ovde možete davati komentare, oglašavati se, reklamirati svoj biznis vezan za PSE, Tražiti na poklon, prodavati, udomljavati, pa i postavljati pitanja o svemu što je vezano za kinologiju!

Americki Pit bul terijer je postao ukrštanjem buldoga i starog engleskog belog terijera. Priča se i da je korišćena ukrš...
14/11/2015

Americki Pit bul terijer je postao ukrštanjem buldoga i starog engleskog belog terijera. Priča se i da je korišćena ukrštena pasmina španskog poentera ali to nikada nije potvrdeno. Tačan odnos svih rasa korišćenih za dobijanje pit bul terijera se ne zna. Tokom devetnaestog veka, kada su hajke na bizone i borbe pasa bili živi sportovi, buldog se pokazao kao prespor za borbe i odatle potreba za bržim psom sa dobrim i jakim čeljustima koje sakate žrtvu. Nova pasmina je uspešno odgovorila zahtevima i bila je superiornija od buldoga za borbu. Jedna od prvih osobina koja je dobijena bila je borbenost i sposobnost za borbu. Otac i sin su se proslavili pošto su pobedili u mnogim borbama i postali nepobedivi. Kada je usvojen zakon kojim su hajke na bizone i borba pasa proglašeni nezakonitim pit bul terijer je doveden u vezu sa lepo obučenim mladićima iz grada, bokserima profesionalcima i vlasnicima kafana. Mnogi psi borci su se pripremali u podrumima kafana ili na nekim usamljenim seoskim sastajalištima. Došlo je do malih izmena u izgledu pit bul terijera. Najuočljivija promena je na glavi. Današnji psi naginju više tipu terijera nego tipu buldoga što je bilo zajedničko obeležje prvih pasa u devetnaestom veku. Primećene su izrazite karakteristike koje su sa vremena na vreme izbijale otkrivajući pretke. Opšte karakteristike su rastavljene noge, zašiljen rep, istaknuta donja vilica i niska gradja. Ipak, dobijen je potpuno ponovljen primerak engleskog belog terijera u koži pit bul terijera. Mada se ove karakteristike retko javljaju, one se mnogo češće nalaze kod pasa kod kojih su postale nasledne.

Razvoj Američkog Pit Bul Terijera
U osamnaestom i devetnaestom veku borba pasa i hajka na bizone su bili u Engleskoj veoma živi sportovi. U devetnaestom veku Engleska je donela zakon kojim se ovi sportovi stavljaju van zakona. Ubrzo posle donošenja ovog zakona pit bul terijer je počeo da iščezava iz očiju javnosti jer niko nije želeo da se za njega kaže da je vlasnik psa borca zbog kazne koju je zakon propisao za svakog za koga se utvrdi da je izveo psa u borbu. Nekoliko godina kasnije izgledalo je da je pasmina ponovo vraćena i nazvana je stafordski terijer. Pod tim nazivom je i danas poznat u Engleskoj. Medjutim kada je borba pasa preneta u Sjedinjene Države stari naziv pit bul terijer vraćen je ovoj pasmini. Veruje se da ona nikada više neće biti nazivana ni jednim drugim imenom osim američki pit bul terijer. Kada je pit bul terijer prenet u Ameriku obično su njegovi vlasnici bili bokseri profesionalci, vlasnici gostionica i njihovi posetioci, ljudi koji su se bavili opasnim sportovima i slično. Od samog početka pasminu bije loš glas zbog njene borilačke sposobnosti kao i zbog ljudi koji su je držali. Do današnjih dana ova pasmina se potiskuje zbog nepravednog i nezasluženog lošeg glasa. Sa dvadesetim vekom pasmina je brzo počela da stiče popularnost i pas borac je našao svoj put u domove ljudi iz svih slojeva društva. U časopisima o psima nalaze se oglasi i fotografije pasa koji su stekli dobar glas u borbama i putem tih oglasa mnogi psi su prodati i borili su se za velike sume novca. Za tu popularnost se može zahvaliti dobro poznatom Hariju Krajgeru i njegovom psu Kribu, zatim Kokni Čarliju i njegovom psu Pilotu i Džoni Mekdonaldovom Gripu poznatijem kao Gas pas čuvar. Mekgafovom Bobu poznatijem kao Bob Luda, Konor Bizmarkovom Rok i Raju i mnogim drugim psima koji su se dokazali u borbama. Isto onoliko koliko je borba pasa nezakoniti sport toliko se i hiljada dolara ostavlja u kladionicama pored ringa za pse. Dokle god se ovi psi štene dotle ce biti takmičenja u ringovima za pse da se vidi koji vlasnik ima boljeg psa borca. Nekolicina medju mnogim bivšim i sadašnjim odgajivačima koji su aktivno učestvovali u borbama i odgajali pse borce su: Tom O Rurke, Hektor Konor, Pet Mekdevit, Džoni Mekdonald, Ted Timoni, Džon Gelvin, Dž. Edvards, Kon Rirdon, Džek Burk itd.

Standardi za Američkog Pit Bul Terijera
Odobreni od strane Kluba ujedinjenih kinologa 1938
GLAVA: srednje dužine, četvrtasta (oblik cigle), lobanja ravna i najšira kod ušiju, istaknuti obrazi, bez bora.
NJUŠKA: četvrtasta, široka i snažna, dobro izraženih čeljusti koje odražavaju snagu. Gornji zubi čvrsto naležu na donje, osim spreda.
UŠI: sečene ili ne (nije važno) treba da budu postavljene visoko na glavi i da nemaju bore.
OČI: tamne i okrugle, treba da budu rastavljene nisko dole na lobanji.
NOS: crn, poželjno širom otvorenih nozdrva.
VRAT: mišićav, blago lučno izvijen. Sužava se se od ramena prema glavi bez delova sa opuštenom kožom.
RAMENI POJAS: snažan i mišićav širokih kosih lopatica.
LEDJA: kratka snažna sa blagom kosinom od grebena prema trtičnoj kosti, blago lučno izvijena kod slabina i blago zategnuta.
GRUDI: jake ali ne preširoke sa široko izbočenim rebrima.
REBRA: blizu postavljena, dobro isturena sa jakim ledjnim rebrima.
REP: kratak u poredjenju sa veličinom, nisko postavljen i prelazi u fini šiljati oblik. Nije postavljen iznad ledja.
NOGE: velike okrugle kosti sa ravnim uspravnim skočnim zglobom umereno jakim. Stopala srednje veličine. Hod treba da bude lak i gibak. bez krivudanja ili sporog koračanja, nizak, ravan.
BEDRA: duga sa razvijenim mišićima, gležanj nizak, ravan
DLAKA: sjajna, kratka, kruta na dodir
BOJA: sve boje i šare su dozvoljene
TEŽINA: nije važna. Za ženke poželjno Od 30 funti do 50 funti a za mužjake 60 funti

Američki Pit Bul Terijer, pas za sva vremena
Prosečna javnost misli da ovu pasminu čine opaki psi mesožderi koji bi, hranjeni sirovim mesom, proždrli čoveka. Kako je lako zavesti nekoga da je to istina. Ne znam nijednu drugu pasminu koja je pouzdana, odana, dobre naravi i nežna kao što je američki pit bul terijer. Iako se ove karakterne osobine jasno uočavaju kod psa nakon nekoliko minuta vidite ga kako je naspram drugog psa boreći se lukavim instinktom divlje životinje sa namerom da ubije. Kao pratilac, pas čuvar i prijatelj, on je neprevazidjen. Pas pravilno izdresiran i odgojen izvršavaće više zadataka od bilo koje druge pasmine koju znam. Kao pratilac uvek ie zainieresovan za ono što njegov gazda radi i spreman je da ga služi svakog trenutka. Poznajem jednu gospodju koja je imala razne pasmine. Po njenoj oceni naj nežnji pas koga je ikad imala je bio američki pit bul terijer. Danju pas bi je pratio svuda po kući ali nikada tako blizu da bi bio na putu. Ovaj pas je razumevao svoju gazdaricu na jedinstven način i mogao je skoro sve da uradi osim da govori. Kao čuvar je nenadmašan. Ovaj pas je dobar i umiljat. Ne kreće da ujeda svakoga ko naidje ali ima takav instinkt da razlikuje dobro od lošeg kada čuva imovinu svog gazde. Za ovu pasminu je poznato da daje odlične lovačke pse ukoliko se pravilno obuči u pravom uzrastu. Ne može se medjutim od svakog američkog pit bul terijera napraviti lovački pas. Kao kućni ljubimac dobar je prema deci i prima gomilu grdnji sa jedinim odgovorom - cvilenjem. Kada se ova pasmina naziva opštenamenskom to je na osnovu toga što ona poseduje snagu, proporcionalno je gradena a ima karakter, sklonost i hrabrost da bude pas te vrste. Ako ga držite vezanog i hranite sirovim mesom on neće postati opaki pas. Biće dobronameran i spreman za igru kao bilo koji drugi natovljeni kućni ljubimac pseće rase. Svako ko želi da poseduje opštenamenskog psa treba da odabere štene američkog pit bul terijera. Preuzeto sa sajta www.zaljubi.com

Address

Belgrade
11000

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when PAS MOJ posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share