BALKANSKA MEDICINSKA UNIJA (BMU)
Balkanska medicinska unija je nastala kao rezultat multilateralne saradnje balkanskih zemalja. Balkanske zemlje su uložile ogromne napore da se oporave od ratnih razaranja nakon završetka Prvog svetskog rata i da osiguraju nacionalnu nezavisnost i teritorijalni integritet. Javila se želja i potreba da se prevaziđu suprotnosti i razdor među susedima. Bilo je potreb
no da se uspostave prijateljski odnosi i da se radi na zajedničkom prosperitetu Balkana. Na Konferenciji Interparlamentarne unije održanoj u Palati Luksemburg u Parizu avgusta 1927. godine, predlog predstavnika parlamenata Grčke i Rumunije za stvaranje regionalnih parlamenata jugoistočne Evrope, pod pokroviteljstvom Interparlamentarne unije, nije urodio plodom. Septembra 1929. godine Jorgos Cefanderidis ( bivši grčki premijer ) je predložio formiranje udruženja balkanskih zemalja, na Interparlamentarnoj konferenciji za trgovinu u Berlinu. Nažalost, predlog nije prihvaćen. godine u Parizu, na 27 kongresu posvećenom međunarodnom miru (the 27th Congress of the Universal Peace), konačno je prihvaćena ideja grčkog premijera Papanastasiou-a i rumunskog premijera M. Rale-a o održavanju konferencije za uspostavljanje saradnje i očuvanje mira na Balkanu. Prva balkanska konferencija je održana u Atini petog oktobra 1930 godine sa namerom da se uspostavi ekonomska, socijalna, politička i intelektualna saradnja u cilju konsolidacije nezavisnosti Jugoistočne Evrope. Pored delegata balkanskih zemalja ovoj konferenciji su prisustvovali predstavnici: Lige naroda, Međunarodnog mirovnog biroa i Internacionalnog biroa rada (International Labour Office). Ovom prilikom usvojen je statut, izabran Stalni savet i oformljeno je Predstavništvo za informisanje (Information Office) koga su činili delegati svih zemalja članica. Usvojena je Rezolucija o miru i saradnji na Balkanu. Pored toga formirana je Kancelarija za zdravstveno informisanje. Takođe je napravljen dogovor o organizovanju balkanskog medicinskog skupa kao i o publikovanju zajedničkog časopisa za zdravstveno informisanje (Health Information Bulletin). Na Drugoj balkanskoj konferenciji, održanoj u Istanbulu u oktobru 1931. godine, usvojen je multilateralni pakt o prijateljstvu i arbitraži. Balkanske zemlje su izrazile želju za razoružanjem i jačanjem mira i prijateljskih odnosa u regionu. Treća balkanska konferencija je održana u Bukureštu od 22. do 27. godine. Ovom prilikom razvijen je i usvojen multilateralni balkanski projekat kako bi se smanjili fondovi za naoružanje i kako bi se pribeglo, prijateljskom rešavanju sporova i uzajamnoj pomoći u slučaju sukoba između zemalja. Doc. dr Mitica Popesku - Buzeu je na ovoj konferenciji podneo izveštaj o dogovoru iz Atine o osnivanju "Balkanske medicinske konfederacije " ("Balkan Medical Confederation"). Njegov izveštaj je prihvaćen i medicinska konfederacija je 24. oktobra 1932 dobila zvaničan naziv " Balkanska medicinska unija" (BMU ). U izveštaju su navedeni ciljevi BMU: uspostavljanje saradnje između lekara i naučnika u medicinskim istraživanjima i organizovanje zajedničkih naučnih skupova;
Osnovane su nacionalne sekcije u svim balkanskim zemljama: Albaniji, Bugarskoj, Kipru, Grčkoj, Jugoslaviji, Rumuniji, Turskoj, Republici Moldaviji ( od 1993) ,kojima su rukovodili upravni odbori sastavljeni od predsednika, potpredsednika i sekretara).
•Oformljen je Generalni Savet koga su činili predsednici nacionalnih sekcija;
• Za sedište organizacije je odabran Bukurešt;
• Za sekretara je izabran: Doc. dr M. Popesku - Buzeu ( od 1936 -generalni sekretar) ;
• Odlučeno je da predsednik BMU bude predsednik Nacionalne sekcije koja organizuje naučni skup Balkanska medicinska nedelja;
• Za zvanični jezik odabran je francuski ( 1988.godine je kao drugi zvanični jezik prihvaćen engleski) ;
•Dogovoreno je da se organizovanje naučnog skupa „Balkanska medicinska nedelja” obavlja svake druge godine ;
•Izabrani su grb i moto: „Zdravlje - Prijateljstvo – mir”.
• Osnivan je časopisa Balkanske medicinske unije. Prvi sastanak Generalnog saveta je održan septembra 1933. godine u Beogradu , povodom naučnog skupa: „Druga balkanska medicinska nedelja”. Odobrene su odluke donete 24. oktobra 1932 u Bukureštu. Od tada Generalni savet koordinira svim aktivnostima BMU: naučnim skupovima, publikacijama, saradnjom sa drugim međunarodnim medicinskim organizacijama, i bira generalnog sekretara. AKTIVNOSTI BMU
Od 1932 do 1936 ,BMU je imala veoma živu delatnost. Organizovano je pet Balkanskih medicinskih nedelja u raznim zemljama . Od 1937 do 1962 prestala je aktivnost BMU. Događaji koji su prethodili i sledili nakon Drugog svetskog rata su onemogućili njen rad. Od 1957 do 1961. godine su preduzeti koraci za nastavak delatnosti Balkanske medicinske unije. dr M.Popescu – Buzeu je inicirao sastanke sa predstavnicima svih balkanskih zemalja i pripremio monografiju: "BMU – njeno stvaranje, aktivnost i nastavak rada " ( 1962. godine) i poslao je svim zemljama Balkana. Na inicijativu dr M.Popescu – Buzeu-a održan je sastanak u Bukureštu ( 1957.godine) , na kome su učestvovale i Grčka, Turska i Jugoslavija. Nakon toga sledili su Bugarsko-Turski sastanak u Istanbulu i rumunsko-bugarski sastanak u Sofiji (1960.) gde je formiran Inicijativni odbor za organizovanje Sedme balkanske nedelje . Nakon organizovanja Šeste balkanske medicinske nedelje od 12 - 19 maja 1962.godine Bukurešt je preuzeo rukovođenje BMU. Osnovano je 14 ogranaka BMU i odgovarajućih odbora iz raznih medicinskih specijalnosti uključujući i stomatologiju i farmaciju. Naučni skupovi koje je organizovala Balkanska medicinska unija
Balkanske Medicinske nedelje ( BMN)
Od osnivanja BMU do danas održano je 30 Balkanskih medicinskih nedelja
Prva BMN je održana početkom oktobra 1932 u Atini ( neposredno pre osnivanja BMU )
Sledeće BMN su održane u Bugarskoj ( 6) , Grčkoj( 5) , Jugoslaviji ( 4) , Moldaviji ( 2) , Rumuniji ( 6) i Turskoj ( 7) . Predstavljene su sledeće teme: saradnja u vezi zdravstvenih problema, higijena, malarija na Balkanu, infekcije uro - genitalnog trakta i polno prenosive bolesti, tuberkuloza, hitni medicinski i hirurški slučajevi, imunologij, medicinska tehnologija, demografija, medicinska informatika, medicinske i stomatološke vesti itd. Balkanski Medicinski Dani ( BMD)
Generalni savet Ballkanske medicinske unije je doneo odluku, 1964 godine u Sofiji, da se Balkanski medicinski dani održavaju svake druge godine , naizmenično sa BMN-a. Prvi BMD su održani u Bukureštu od 22-25 oktobra 1967 godine. Od 1967 godine je održano 18 BMD i to u : Bugarskoj ( 3 ) , Grčkoj ( 4 ) , Rumuniji ( 7), Turskoj ( 3) i Francuskoj ( 1 ) . Teme su se odnosile na farmaceutska istraživanja, tropske bolesti, leukemiju, endemsku gušavost, medicinske vesti, medicinu tokom perioda 1981-1990, hranu, urbani razvoj , hipertenziju, plućne bolesti, imunološke poremećaje , itd. Međunarodni Kursevi
Sa organizovanjem Internacionalnih kurseva se otpočelo 1967. Kursevi su organizovan zajedno sa BMD ili samostalno, a fokus je usmeren na medicinsko- farmaceutske vesti i visoko specijalizovane oblasti. Od 1967 do 1997 , 24 ITCs održani su u: Albanija ( 1 ) , Bugarska ( 2 ) , Kipar ( 2 ) , Grčka ( 3 ) , Jugoslavija ( 1 ) , Rumunija ( 9 ) , Turska ( 2 ) , Republika Moldavija ( 1) , Francuska ( 1) i Italija ( 1) , a glavne teme su bile : medicinske ispravke , stomatologija , farmacija i osnovna nauka, hrana vezi toki - infekcije, politraumas i oboljenja kostiju , rana dijagnoza raka, parasitoses na Balkanu i Mediteranu područja , itd
Tokom 76 godina delovanja Balkanske medicinska unije organizovana su 72 naučna skupa od toga: u Albaniji ( 1) , Bugarskoj ( 10) , Kipru ( 2), Grčkoj ( 12), Jugoslaviji ( 5), Moldaviji ( 3), Rumuniji ( 22), Turskoj ( 12 ) , Francuskoj ( 2) i Italiji ( 2 ).
