Stojim, gledam i cekam. Grmi i sijeva u daljini. Puse. Ne pada. Bar ne kod mene u dvoristu. No, pada li na upravo pokoseno sijeno, znaju samo Zeus, Tor i Ilija Gromovnik. Ne znam koji od njih za nas zaduzen, a i ni kako da im posaljem poruku da preskoce nase sijeno. U tim uvjetima i ideja zrtve paljenice pocinje imati smisla. Jer tesko je kad samo cekas. I gledas. i cekas.
Dok se mi tu vrzmamo virtualno po Facebooku, prepucavamo i mudrujemo, Gita kopa. I kopa. I kopa. Očito je odlučila ući u suštinu problema ili kopati do Kine, što god bude prvo.
Čude joj se mačke, a čude joj se i drugi psi. Čudim joj se i ja.
Malo se čudim, a malo joj i pomognem štihačom. Ako hoces da stručno znanje dođe do izražaja, lopatanje treba preuzeti fizički radnik, a to sam ja. Važno je u životu znati gdje ti je mjestu, a u ovom poslu lova na štakore, moje je mjesto definitivno lopataško.
Kad pas radi ono za što je namjenjen, stvari su nevjerojatno, neočekivano jednostavne.
Sportiva ponovo jaše u epizodi: Lagano u krug
Druzenje s konjima - zvuk
